Drago nam je što čitate ovo....

    Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilje se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe.

​

Najmanje 22 žene od početka 2020. godine u Srbiji ubio je partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, a u 2019. ta brojka se popela na 28.

 

   Me­ha­ni­zmi rod­ne dis­kri­mi­na­ci­je su utka­ni du­bo­ko u in­sti­tu­ci­je srpskog dru­štva ko­je je na­sta­lo na tra­di­ci­ji pa­tri­jar­ha­ta, ta­ko da sa­mi ak­te­ri, bi­li oni mu­škar­ci ili že­ne, ni­su u sta­nju da sve te me­ha­ni­zme pre­po­zna­ju.

 

   Imamo 2 članice tima koje su bile žrtve nasilja, jedna incesta i silovanja u ranom pubertetu koje je nakon dva i po meseca prijavila policiji. Druga je do skoro živela sa fizičkim i ekonomskim nasilnikom. Godinama je pronalazila razloge zašto da ostane u vezi.

​

One su nam bile pokretačka snaga za pripremu ovog projekta.

 

   Odmah smo dijagnostikovale da žene Šapca nisu umrežene, ne postoji udruženje sa jakom pozadinom u ženskim programima, žene nisu podstaknute na volonterizam, aktivizam i participaciju u procesima izrade javnih politika. Žene nisu inicirane da ukrste žensku stvaralačku produkciju kroz forme i ideje u cilju identifikacije problema, solidarnosti, komunikacije i zagovaranja promena. Zatim smo krenule u proučavanje svih dostupnih dokumenata obajvljenih na sajtu Grada Šapca, i zaključili da se rod ne uzima u obzir kao relevantan u izradi politika. Rodno osetljiva terminologija se tiče jedino konkursa koji su vezani za zapošljavanje žena sa invaliditetom ili predstavnica Romske nacionalnosti. U institucijama ne postoje posebno dizajnirani programi koji ciljaju manje zastupljen rod kako bi se smanjio rodni jaz. Žene su u lokalnim javnim politikama i programima institucija nevidljive.

 

   Sledeći korak je bio da intervjuišemo 10 članica i saradnica Udruženja Svetlost o rodnim pitanjima u cilju razumevanja njihovog viđenja rodnih uloga, učešća žena u procesima donošenja odluka, rodne diskriminacije, rodno zasnovanog nasilja i drugih rodno-usmerenih razmišljanja. Sve ispitanice su odgovorile da živimo u patrihalnoj sredini u kojoj je prisutan normativ da je muškarac glava kuće, da se žene tek ostvare kad postanu majke. 8 od 10 ispitanica smatra da su njihovi stavovi i aktivnosti osporavani samo iz razloga što su žene, što direktno utiče na samopouzdanje i sužava prostor da se komunicira promena.

​

   Sve su iznele stav da mali broj žena ima priliku da donosi odluke i da komunicira ženske priče u okvirima javih prostora i medija. Svaka od njih poznaje makar jednu ženu žrtvu rodno zasnovanog nasilja koje i dalje žive sa nasilnicima. Smatraju da obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti i rodno osetljivi programi mogu da imaju značajan uticaj na formiranje pozitivnih stavova o rodnoj ravnopravnosti i mogu dovesti do značajnog sprečavanja rodno-zasnovanog nasilja. Sve su izjavile da su pre pandemije živele aktivnim društvenim životom, od susreta sa drugaricama, obaveznog ispijanja kafe do odlazaka na razne sastanke, tribine, kulturne događaje i sl. Od početka zime kod svih ispitanica se pojavio napad društvene anksioznosti i opsesivno-kompulzivnog ponašanja koje je uzrokovano stahom od virusa i zaraze.

 

   Poruke straha su stalno prisutne u sredstvima javnog informisanja  i na interenetu i nedostaje im vizija povratka normalnog života. Stav ispitanica je da žene iz njihovog okruženja rade značajno više kućnih poslova  i više učestvuju u odgajanju dece. Rad od kuće je samo gledajući spolja lepo zamišljen, inače se svodi na žongliranje između poslovnih, roditeljskih i kućnih obaveza.

​

Republika Srbija je 2016. godine usvojila rodno odgovorno finansiranje, koje je uvedeno u Zakon o budžetskom sistemu.

 

   U Šapcu se ne primenjuju rodne analize kada se planira gradski budžet, a iz tog razloga ne postoji budžetski odgovor na finansiranje aktivnosti koje bi uticale na smanjenje rodno zasnovanih nejednakosti u gradu. I na kraju da informišemo da ne postoji nacionalni SOS telefon, da ne postoje unificirana baza podataka, da besplatna pro bono prana pomoć nije mandatorna u mnogim zajednicama, među kojima je i Šabac.

​

​

I ZATO OVAJ PROJEKAT...

​

   Ima za opšti cilj jačanje rodno osetljivog društvenog okruženja koje će doprineti stvaranju preduslova za kreiranje rodnih perspektiva u javnim politikama, unapređenju ženskih ljudskih prava i nultoj toleranciji prema nasilju nad ženama.

 

Specifični ciljevi:

​

   1.Izgradnja kapacitete za samoorganizovanje i samopredstavljanje devojaka i žena braniteljki u Šapcu kroz edukaciju, istraživanje i kampanju u kojima će se komunicarati ženski narativi kojima se jača zaštita ženskih ljudskih prava, sistem prevencije rodno zasnovanog nasilja i solidarnost

​